U pitanju je budućnost krompira: seme umesto semenskog krompira

Pogled na genom

Stručnjaci se posebno bave jednim izazovom. Trenutno je potrebno 20 godina za uzgoj nove sorte. To je veoma dugo vremena, čak i za uzgajivače biljaka. Pogled na genom krompira ilustruje zašto je taj proces dug i naporan.

Današnje komercijalne sorte krompira su tetraploidne – stručni termin koji se koristi u biologiji da označi da imaju četiri niza hromozoma (poređenja radi: ljudi imaju samo dva niza). Kod krompira je dakle svaki gen – pa tako i svaka osobina – prisutan u četiri različita oblika. To ima dalekosežne posledice.

Ako se ukrste tetraploidne biljke, rezultat je potomstvo sa veoma velikom genetskom raznovrsnošću. Potomstvo biljaka koje sadrži samo dve kopije svakog gena (koje uzgajivači nazivaju diploidi) odlikuju se daleko manjom raznovrsnošću. Velika genetska raznovrsnost znači da je potrebno više vremena da se izdvoje poželjne karakteristike u postupku uzgoja.

„Želimo da postanemo brži“

„Želimo da postanemo brži“, kaže Pol van den Vijngard (Paul van den Wijngaard), Holanđanin, rukovodilac zajedničkog poduhvata. Lakše je reći nego uraditi: Za postizanje cilja će biti potrebno mnogo više vremena. Plan je, kaže van den Vijngard, da se genetska kompleksnost krompira redukuje „na prihvatljivu meru uzgoja“. To se postiže smanjenjem broja hromozoma sa četiri na dva. U biološkom smislu, to nije problem i biljke nastavljaju da rastu veoma lepo.

Nakon što su stvoreni početni uslovi, nove sorte se mogu uzgajati bolje, odnosno, brže. Onda van den Vijngard sa svojim timom može da utiče na željene osobine daleko brže i jasnije. One obuhvataju osobina kao što su otpornost na različite patogene. Visok prinos je važan mnogim poljoprivrednicima. Neki kupci žele određeni ukus. Da bi se napravio pomfrit dugog oblika, proizvođači prirodno zahtevaju izrazito duge krompire. A obožavaoci asparagusa često vole nove vrste krompira koji, iako manji, može da se stavi svež na sto u maju. Oblik, sadržaj skroba i mogućnost skladištenja dodatne su osobine koje uzgajivači žele da modifikuju.

To takođe pokazuje zašto su Simplot i KWS dobra kombinacija. Njihov zajednički poduhvat Arvedo ujedinjuje iskustvo i znanja i veštine u domenu uzgoja hibridnih biljaka kompanije KWS sa stručnošću kojom se Simplot – najveći porodični agrobiznis u SAD – hvali na tržištu krompira.

Sledeći korak

Ali to nije sve. Takve optimizovane (diploidne) sorte nisu mogle da se koriste u sledećem koraku kao roditeljske linije za proizvodnju hibridnog semena krompira. „To bi bila inovacija koja bi radikalno promenila poljoprivredu“, kaže van den Vijngard.

Malo seme dobijeno iz visoko optimizovanih roditeljskih linija takođe bi odražavalo sve ono što čini snažnim partnerstvo između kompanije Simplot i KWS: vodeća pozicija u uzgoju hibrida i detaljno znanje o tome šta poljoprivrednici, proizvođači hrane i konzumenti traže od krompira.

Veća preciznost u uzgoju

U praksi to znači sledeće: Brži napredak selekcije omogućava poljoprivrednicima da dobiju optimizovane sorte koje daju najveći mogući prinos i zaštićene su otpornošću na patogene. To bi smanjilo upotrebu hemijskih pesticida. Zauzvrat, proizvođači hrane i potrošači imaju koristi jer će njihovi zahtevi – kao što je ukus, tekstura i karakteristike obrade krompira – biti preciznije ispunjeni zahvaljujući poboljšanim mogućnostima uzgoja.

Ali iskreno, dug je put pre nego što dođemo do krompira budućnosti. Bez obzira na to, „Intenzivno istraživanje koje sprovodimo na hibridnom krompiru od 2011. godine već je uveliko napredovalo. Sada možemo da razvijemo nove sorte,“, kaže van den Vijngard. Izazovi na putu do budućnosti u uzgoju hibrida uključuju proizvodnju genetski istovetnih roditeljskih linija visokih performansi. „Naš prvi proizvod verovatno neće biti spreman za plasiranje na tržište do otprilike 2025. godine“