Za izdržljivu selekciju šećerne repe uvek je potreban novi „kec u rukavu“

Raj za štetne organizme

Razlog: Šećerna repa je pravi raj za štetne organizme: Na svim stadijumima razvoja, od setve do žetve, koren bogat šećerom nudi obilje hrane za gljivice, viruse, nematode i insekte. Stručnjaci za rezistentnu selekciju dakle imaju pune ruke posla da zaštite seme i nastale biljke od zaraze. Napokon, jedan od primarnih ciljeva KWS je da zemljoradnicima obezbedi visokorodno seme. Biljke treba da ostanu zdrave i otporne tokom celog perioda rasta – obično 180 do 220 dana. „Zaštita biljaka, na primer u obliku pesticida primenjenih putem pilule, i prirodna izdržljivost biljaka, dopunjuju jedno drugo na savršen način“, objašnjava Bejer.

Snažno protiv patogena

Glavni zadatak otporne selekcije je da se buduće KWS sorte opreme najvažnijim genima otpornosti za odgovarajuće kultivacione regione. Sorte treba da štite sebe, koliko je to moguće, od patogena ili štetočina. Tada će biti potrebno manje pesticida. Otporna selekcija naročito je važna kod onih bolesti kod kojih se ne mogu primeniti mere hemijske i biološke zaštite biljaka.

Takva bolest – verovatno najvažnija bolest šećerne repe u svetu – je virus nekrotičnog žutila nerava šećerne repe (rizomanija). „Virus nekrotičnog žutila nerava šećerne repe (eng. Beet necrotic yellow vein virus, BNYVV) nastanjuje se u mladim klijancima. Cilj virusa nije da ubije šećernu repu. Umesto toga, patogen želi da se razmnožava kao parazit u njoj. Selekcija otpornosti omogućila je kultivaciju šećerne repe u uslovima jake zaraženosti – na primer, u Italiji i južnoj Nemačkoj, ali takođe u Kaliforniji i mnogim drugim oblastima. Trenutno su sorte otporne na rizomaniju potrebne na velikom prostoru globalne površine.

Evolucija virusa napreduje

Većina današnjih sorti šećerne repe nose otporne gene koji štite biljku od napada virusa i dozvoljavaju samo malu reprodukciju virusa. Otpornost na rizomaniju jedno je od osnovnih odlika svake sorte KWS šećerne repe. Ali evolucija virusa prirodno napreduje. Oni mogu da promene karakteristike putem mutacije i da onda ponovo napadnu prethodno otpornu repu. To se zove prevazilaženje otpornosti, ili slom otpornosti. U stvari, već nekoliko godina unazad poznato je da neki sojevi virusa mogu da prevaziđu (Holly)‑otpornost Rz1 gena i da se razmnožavaju kod navodno otpornih biljaka šećerne repe. „Posebno su pogođena polja u Holandiji“, objašnjava Bejer.

Cilj selekcije: biti brži od patogena

Stručnjaci za selekciju otpornih sorti u KWS su, međutim, imali alternativu kada je Rz1 gen prvi put bio savladan: Otprilike od 2000. godine, dalji otpor divljih šećernih repa Beta maritima je postepeno prešla u genski fond KWS. Ona se na nekim tržištima plasira u kombinaciji sa Rz1 genom pod nazivom „RZ2.0“ i omogućava naročito dobru zaštitu od teškog oblika zaraze rizomanijom.

„Važno je da stručnjaci za selekciju ne pokušavaju da izmisle alternativnu otpornost iz šešira do sloma otpornosti, već da budu spremni za takvu situaciju što je pre moguće. Može biti potrebno deset godina ili više da novi izvor otpornosti uspešno pređe na tržište postojećih sorti“, kaže Bejer. Stručnjaci za selekciju zbog toga traže alternativne izvore otpornosti da bi zaštitili postojeće izvore odbrane. Sve u svemu, pomaže činjenica što je KWS, koji je porodično vođen više od 160 godina, finansijski nezavisan i decenijama sposoban za razmišljanje i delovanje. Zbog toga u sledećih nekoliko decenija zemljoradnici mogu očekivati dobro prilagođene, otporne sorte.

Selekcija pod pritiskom vremena

Međutim, često je samo pitanje vremena kada će nova otpornost biti savladana. Neke vrste otpornosti, kao što je otpornost Rz1 gena, održavaju se već dugi niz godina i širenje otpornih sojeva virusa je veoma sporo. Što se tiče gljivica, koje se često razmnožavaju veoma brzo i jako, i proizvode nekoliko generacija potomstva godišnje, proces takođe ume da bude veoma brz i često je potrebno samo nekoliko godina. Vremenski faktor takođe igra značajnu ulogu u konkurenciji sa drugim kompanijama koje se bave selekcijom. Brži i efikasniji KWS može da probije novu otpornost, više poljoprivrednika može imati koristi od novih, inovativnih proizvoda.

Gde se mogu pronaći novi izvori otpornosti?

Za mnoge bolesti postoje dobro poznati izvori otpornosti. Takođe, stručnjaci za selekciju često testiraju divlje repe iz banki gena u potrazi za novim genima otpornosti. Taj proces nekada traje mnogo godina da bi se genetski rešila nova otpornost i izvršila analiza njenog nasleđa. Ponekad se geni otpornosti nalaze u klasičnom osnovnom materijalu, kao što je otpornost na pepelnicu, rđu repe i mnoge druge štetne gljivice.

Selekcija je, iznad svega, uvek timski rad: Sorte koje dolaze na tržište čine međusobna saradnja nekoliko programa za selekciju i kombinacija različitih otpornosti. Sve to utiče na KWS stručnjake da uvek budu u potrazi za novim testnim poljima sa visokim stepenom zaraženosti. Zakupi za eksperimentalna polja oko grada Pitivie će verovatno morati da se produžuju nekoliko puta.