Jedan od razloga preoblikovanja uredbe: Iz perspektive zakonodavaca, koncentracija nitrata u podzemnoj vodi često je previsoka. Vlasti veruju da poljoprivreda doprinosi tome. Ako biljke ne apsorbuju nitrat, on se može isprati na kiši. To je slučaj, na primer, ako se previše đubri ili u pogrešno vreme. Stoga bi, u budućnosti, količinu azota trebalo što preciznije prilagoditi potrebama biljaka i održavati je što je moguće nižom. U drugim zemljama, zakonodavci ovo diktiraju. Pored toga, Pravilnik o đubrivima obavezuje nemačke poljoprivrednike da proizvedu tačan bilans hranljivih materija za svoja polja.
Korisna posledica genetske varijacije
„To znači da maksimizacija efikasnog korišćenja azota od strane biljaka ima još veću ulogu nego ranije”, kaže uzgajivač kukuruza Thomas Presterl iz kompanije KWS. Ali kako održati prinos stabilnim, kada će mnoga polja u budućnosti dobijati manje azota? „Naravno, nijedna biljka ne može bez određene količine azota, to je jedna od najvažnijih biljnih hranljivih materija”, kaže Presterl. „Ali naše istraživanje je pokazalo da neke biljke kukuruza apsorbuju azot efikasnije od drugih. To je rezultat prirodne genetske varijacije”, objašnjava njegov kolega Roland Peter, takođe stručnjak za selekciju kukuruza u nezavisnoj kompaniji za selekciju biljaka.
Kao rezultat toga, hibridi koji efikasnije usvajaju azot pokazuju vrhunske performanse sa malim unosom azota, u poređenju sa drugim hibridima. Hibridi koji efikasnije usvajaju azot i dalje imaju pristojan prinos čak i u uslovima nedostatka: „Biljka treba što efikasnije da usvaja azot koji je dostupan u zemljištu od samog početka rasta, pre nego što se on prebaci u dublje slojeve ili ispusti u vazduh. Najvažniji preduslov je da hibridi kukuruza sa ograničenim unosom đubriva ne smanje naglo svoj prinos, već da sačuvaju visok nivo performansi”, objašnjava Presterl. Sigurnost prinosa jedan je od prioritetnih selekcionih ciljeva kompanije KWS.
