Na prvi pogled, problem kod ptica deluje kao da je relativno mali. Naposletku, u Nemačkoj se godišnje na svega približno 20.000 hektara proizvodi kukuruz. Ali potencijal održivih sredstava za dezinfekciju na biljnoj bazi mnogo je veći: U Nemačkoj, obični kukuruz se seje na približno 2,5 miliona hektara. Trenutno postoji aktivna materija metiokarb (komercijalni naziv „Mesurol”), koja štiti od švedske mušice da bi se smanjio rizik od infekcije kukuruznom gareži, kao i da bi se sprečile ptice da jedu semena. „Ali tendencija je usmerena na manje hemikalija na polju”, kaže Jorek. „Pored toga, održivost je jedan od osnovnih ciljeva kompanije KWS.” Kompanija KWS nudi poljoprivrednicima mnoge različite biljne useve, a među njima međuuseve za optimalan i održiv plodored. Drugi usevi obuhvataju brojne posebne vrste namenjene organskoj poljoprivredi. To kompaniju u Ajnbeku razlikuje od mnogih drugih stručnjaka za selekciju koji se usredsređuju samo na nekoliko vrsta biljnih useva.
Saradnja brojnih stručnjaka
Pored rada sa stručnjacima za biljne ekstrakte, kompanija KWS takođe sarađuje s određenim istraživačima kičmenjaka s Instituta Julijus Kin (Julius Kühn-Institut – JKI), sa stručnjacima s Univerziteta primenjenih nauka u Bilefeldu (FH Bielefeld) i s kompanijom Phytoplan iz Hajdelberga, koja se bavi prirodnim aktivnim supstancama. Kompanija Phytoplan proizvodi i isporučuje ekstrakte ili pojedinačne frakcije ekstrakata. JKI je zadužen za projekat koordinacije i eksperimente hranjenja u avijarijumima. FH Bilefeld razvija moguće formulacije za povećanu izdržljivost i efikasnost agensa za dezinfekciju na semenima. Projekat finansira razvojna agencija Landwirtschaftliche Rentenbank.
Uključene strane ne žele da otkriju kako ekstrakti funkcionišu i koliko dobro funkcionišu, kako ne bi ugrozili potencijalne patente u ovoj oblasti. „Već imamo efikasne ekstrakte repelenata koji imaju pozitivna dejstva, čak i na polju, a ne štete klijancu.” Sada moramo da se pobrinemo da supstance prianjaju za zrno (jezgro) na najbolji mogući način i da zadržavaju koncentrovano dejstvo na kljun ptice čak i nakon tri nedelje u zemlji. Jorek i njen tim uvek seju kukuruz tretiran obećavajućim biljnim ekstraktima oko 1. maja, a zatim pažljivo posmatraju ogledne oblasti i ptice.
Bez straha od strašila
Kao i prethodnih godina, pažljivo ih promatraju stotine ptičjih očiju. Naročito su inteligentne vrane naučile kako da izađu na kraj s ljudima. Izgleda kao da znaju da im nije dozvoljeno da budu ulovljene. Ne plaše ih ni veliki zmajevi postavljeni na 30 metara visine, tvrdi Jorek. Vrane ignorišu i okrugla strašila na polju koja se pomeraju na vetru (brend: „Böser Blick”). Pored toga: „Izgleda kao da vrane imaju glasnike u svojim redovima koji prepoznaju kada poljoprivrednik radi na polju. Zatim o tome obaveštavaju svoju vrstu”, što je Jorek često puta videla. Međutim, istraživački tim drži situaciju na oku: Nakon svakog testa, istraživači znaju malo više o tome koje ukuse ptice ne vole.