Jedni je zovu „pametna poljoprivreda“, drugi „precizna poljoprivreda“. Ali oba termina znače isto: prilagođena kultivacija polja uz pomoć analize podataka i digitalno kontrolisanih mašina. To mogu biti dronovi opremljeni kamerama, koji preletaju preko polja i detektuju bolesti biljaka. Ili roboti koji automatski razlikuju korov od useva i zatim ga mehanički uklanjaju.
Široka osnova za donošenje odluka
Druge mašine prikupljaju informacije o prinosu u različitim delovima polja tokom žetve i prenose ih u digitalnu datoteku polja. To često pokazuje da se prinos značajno razlikuje u razmaku od samo nekoliko metara. Kombinovanjem svih ovih podataka, poljoprivrednici mogu vremenom da izgrade sve veću bazu podataka koja bi im omogućile da donose pouzdanije odluke.
Prilagođene i pouzdane
Mašine i digitalna tehnologija takođe pomažu poljoprivrednicima da praktično iskoriste svoje znanje: Seme, đubrivo, voda ili pesticidi više se ne raspoređuju ravnomerno po poljima već se primenjuju na način kako je izmereno, kvadratni metar po kvadratni metar. Rezultat: prave količine đubriva i seme na tačnom mestu. Time se čuvaju resursi i doprinosi održivoj poljoprivredi – u korist poljoprivrednika i životne sredine.
Nove koristi – precizno do poslednjeg centimetra
Dronovi i sateliti koji lete iznad polja na različitim visinama omogućavaju preciznu poljoprivredu. Njihove kamere detektuju stepen pokrivenosti zemlljišta i tip vegetacije. Sateliti prelaze preko iste tačke na svakih nekoliko dana. Uzastopne slike koje oni snime otkrivaju kako se razvijaju biljke na određenom polju. Pametni algoritmi se mogu koristiti za analizu tih fotografija i stvaranje novih prednosti: Moguće je identifikovati brzinu rasta ili opasnost od bolesti, zatvaranje nadzemnog dela biljke ili idealno vreme za berbu – za preciznošću do poslednjeg centimetra. Ljudi nisu mogli da postignu ništa od toga. Mnogi univerziteti, kompanije i startap preduzeća istražuju mogućnosti koje nudi „Poljoprivreda 4.0“ pošto se ponekad poziva kao referenca na termin „industrija 4.0“ tj. povezana proizvodnja.
Precizna kontrola
Evropska unija naglašava važnost precizne poljoprivrede. Studija koju je odobrio Evropski parlament dolazi do sledećeg zaključka: „Imajući u vidu buduće potrebe društva i životne sredine, glavni izazov za EU poljoprivredu biće njena sposobnost da osigura visoki nivo produktivnosti uz istovremeno unapređivanje zaštite prirodnih resursa. Precizna poljoprivreda je zasnovana na informacijama i predstavlja pristup upravljanju poljoprivrednim dobrima koji je osmišljen tako da poboljša poljoprivredni proces preciznim upravljanjem korak po korak.“
DLG: Digitalizacija igra ogromnu ulogu
„Ciljevi proizvodnje hrane i zaštite životne sredine mogu se međusobno sukobiti“, navodi se u jednom akademskom radu Nemačkog poljoprivrednog društva (DGL). I: „(…) neophodno je dakle – naročito u Nemačkoj, glavnoj lokacijii za poljoprivredu – pronaći rešenja za konflikte koji su podržani širokim društvenim konsenzusom. Potrebni su novi, perspektivni koncepti koji su prilagođeni različitim lokacijama i koji jačaju konkurenciju. Digitalizacija će u tome igrati ogromnu ulogu.“
Tržište od milijardu dolara
Ništa manje važno, pitanja od ekonomskog značaja. Poljoprivredni stručnjaci iz konsultantske firme Accenture procenjuju da će globalno tržište za usluge digitalne poljoprivrede porasti na 4,55 milijardi dolara do 2020. godine, i zapažaju sledeće: „Veća upotreba usluga digitalne poljoprivrede je od vitalnog značaja ne samo za poboljšanje finansijskog učinka poljoprivrednog dobra, već i za zadovoljenje potreba rastuće populacije za hranom.“