Intervju s Berndom Holtšulteom: „Postoje biljne bolesti koje se ne mogu kontrolisati hemijskim sredstvima.”

14. decembar 2017. Vreme čitanja: 5 minuta

Bakterije, gljivice, virusi: Biljke su meta brojnih napada. Patogeni se žele umnožiti u lišću ili plodu bogatom energijom i često izazivaju ozbiljnu štetu. Bernd Holtšulte (Bernd Holtschulte) rukovodilac je ogranka Plant Diseases u kompaniji KWS. U intervjuu, on objašnjava šta selekcija biljaka može da ponudi.

Zbog čega je uopšte potrebno štititi biljke – zar nisu za to sposobne same?

Međutim, mnoge biljke su prirodno otporne na patogene. Ova otpornost se razvila tokom stotinama i hiljadama godina duge evolucije. U prirodi se, ipak, vodi konstantna trka između biljaka i mikoorganizama. Gljivice, virusi ili bakterije inficiraju biljke kako bi se razmnožavali u njima. Kao odgovor na to, biljka stvara nove vidove odbrane. Zahvaljujući sve višem nivou prilagodljivosti i većem potencijalu reprodukcije, neki patogeni ipak uspevaju da savladaju odbranu. Trka se nikada ne završava. Selekcija u cilju veće otpornosti – stručnjaci za selekciju nazivaju je izdržljivom selekcijom – da bi biljke bile zaštićene od štetnih organizama u polju. Izdržljiva selekcija je posebno važna ako nema zaštitnih mera od patogena. To je slučaj s nekim virusnim oboljenjima ili gljivicama. To ukazuje na sledeće: Zaštita biljaka ne funkcioniše samo u smislu upotrebe hemijskih supstanci, već naročito i u pogledu selekcije. A ponekad samo uz pomoć nje.

Koji je vaš najveći neprijatelj danas?

Gljivica Fusarium jedna je od naših najznačajnijih neprijatelja. U žitaricama i kukuruzu, ove gljivice ispuštaju visok nivo toksina i mogu da unište kompletnu žetvu. Pored toga, smanjuju sposobnost klijavosti semena i ugrožavaju zdravlje ljudi i životinja. Dobro je poznata Ražena gljivica, koja izaziva trovanje kod ljudi i životinja. Pored toga, postoje biljne bolesti koje se ne mogu kontrolisati hemijskim, biološkim ili agronomskim sredstvima, kao što je pravilan plodored.

Primer toga je virus nekrotičnog žutila nerva listova (rizomanija) šećerne repe: Ova gljivica koja se prenosi putem zemljišta, širi virus koji izaziva bolest korena biljke. Razmnožavanjem može da izazove štetu koja značajno smanjuje prinos. Selekcija sorti otpornih na rizomaniju jedini je način da se obezbedi gajenje šećerne repe u mnogim zemljama. Ali izdržljiva selekcija ima važnu ulogu u skoro svim biljkama. To, međutim, zahteva istrajnost: Dok nova sorta ne postane dostupna na tržištu, intenzivna selekcija može da potraje i do deset godina. Olakšavajuća okolnost je ta što je KWS nezavisna kompanija koja može samostalno da donosi odluke o selekciji.

Kako funkcioniše izdržljiva selekcija?

Svojstva koja su prisutna u prirodi, na primer, u divljim oblicima biljke, prenosimo u useve koje uzgajamo. To se često sprovodi ukrštanjem. Kada stekne nova svojstva, biljka može da se odbrani od gljivica, bakterija ili virusa. U prirodi postoje brojni mehanizmi otpornosti. Grubo je delimo na postojeću otpornost i otpornost stečenu nakon infekcije. Primer postojeće otpornosti, na primer, predstavlja deblji sloj voska na listovima. Postojanje naslaga s debelim zidovima u ćelijskom tkivu, što otežava gljivici da raste unutar biljke, predstavlja primer otpornosti stečene nakon infekcije.

Koliko su važne klimatske promene u vašem radu?

Veoma su važne! Klimatolozi očekuju više blagih i kišovitih zima i toplih i suvih leta. Isprva, ljudima to može da zvuči prijatno. Za biljke, to znači pojavu i širenje opasnih organizama iz južnih krajeva. Na to moramo sada da reagujemo: U zavisnosti od vrste useva, selekcija novih sorti može da potraje između deset i dvanaest godina. Osim očekivano višeg pritiska od pojave bolesti, veoma je važna i otpornost na sušu. Selekcija biljaka stoga zahteva dugoročno planiranje – to se takođe posebno odnosi na istraživanja u kompaniji KWS. Ulažemo oko 17 procenata prihoda na to.

Održivi razvoj postaje sve važniji. Kakav doprinos ostvaruje vaš rad?

Zakonodavci su postavili integrisanu zaštitu biljaka kao važan cilj. Ukratko, to znači sledeće: Potrebno je da poljoprivrednici dodatno smanje hemijske vidove zaštite biljaka. Često korišćena fraza je: „Što je manje moguće, a onoliko koliko je neophodno”. Napredak u izdržljivoj selekciji ovde može da ostvari važan doprinos: Biljke s većom izdržljivošću zahtevaju manje količine hemijskih vidova zaštite. Pored toga, biološka zaštita biljke i mere koje ne narušavaju plodnost i same useve trebalo bi da mogu da doprinesu održivom upravljanju poljoprivrednim zemljištem.

Ako to tako dobro funkcioniše: Zbog čega se onda uopšte koriste hemijske supstance?

Ako se složimo da je cilj postizanje najvišeg mogućeg prinosa po akru za rastuću svetsku populaciju, onda je trenutno to moguće ostvariti jedino kombinacijom selekcije biljaka i zaštite biljaka. Biljke je potrebno zaštititi tretiranjem semena u ranim fazama njihovog razvoja jer je prirodna otpornost nedovoljna u ranoj fazi razvoja ili zato što se osobine otpornosti javljaju tek u kasnijoj fazi razvoja biljke.

Kako selekcija biljaka doprinosi ishrani?

Očekuje se da će svetska populacija dostići procenjenih 9,7 milijardi ljudi do 2050. U isto vreme, poljoprivredno zemljište je ograničeno. Zato prinos na istoj površini treba da se poveća. Selekcija biljaka već utiče na smanjenje bolesti i gubitaka uzrokovanih štetočinama i na povećanje prinosa od približno 1,5 procenata godišnje. Izdržljiva selekcija će imati još veću ulogu u budućnosti: Trenutno postaje očigledno da mnogi hemijski agensi neće dobiti odobrenje za upotrebu u narednim godinama. Usled toga, biće dostupno manje proizvoda za zaštitu biljaka. Selekcija biljaka ovde može da ostvari važan doprinos.

Patogeni su otporni na neke pesticide. Može li doći i do otpornosti na selekciju biljaka? Da li morate iznova i iznova da vršite novu selekciju biljaka?

Štetni organizmi neprekidno prevazilaze sve vidove otpornosti. U mnogim slučajevima, to je samo pitanje vremena. Ako otpornost kontroliše samo jedan gen u biljci, ona može veoma brzo da bude prevaziđena – takoreći, za nekoliko godina. Ako su dva, tri ili više gena otpornosti sadržana u jednoj sorti, pretpostavlja se da će otpornost trajati mnogo duže.

Kada su ljudi počeli da vrše izdržljivu selekciju?

Početak selekcije zrna vodi poreklo od pre 12.000 godina. U to vreme, birana su semena najproduktivnijih i najzdravijih biljaka za ponovnu setvu sledeće godine. Prinos i otpornost su se sporo popravljali. Danas koristimo izraz selekcija. Daljim ukrštanjem s divljim žitaricama, konačno su se pojavile naše žitarice. Posmatrano na ovaj način, izdržljiva selekcija žitarica je veoma stara. Ali sama selekcija nije dovoljna. Naš svakodnevni hleb je proizvod izdržljive selekcije, agronomskog napretka i hemijske zaštite biljaka. To ne važi samo za pšenicu i raž već i za mnoge druge useve.

Povratak na glavnu stranicu

Vaš kontakt

Ivana Gligorijević
Ivana Gligorijević
Marketing menadžer za Jugoistočnu Evropu
Pošaljite e-mail
Sofija Stoiljković
Sofija Stoiljković
Marketing menadžer
Pošaljite e-mail
KONTAKT
Slađana Lukač
Slađana Lukač
Marketing asistent
Pošaljite e-mail
KONTAKT