Koliko su važne klimatske promene u vašem radu?
Veoma su važne! Klimatolozi očekuju više blagih i kišovitih zima i toplih i suvih leta. Isprva, ljudima to može da zvuči prijatno. Za biljke, to znači pojavu i širenje opasnih organizama iz južnih krajeva. Na to moramo sada da reagujemo: U zavisnosti od vrste useva, selekcija novih sorti može da potraje između deset i dvanaest godina. Osim očekivano višeg pritiska od pojave bolesti, veoma je važna i otpornost na sušu. Selekcija biljaka stoga zahteva dugoročno planiranje – to se takođe posebno odnosi na istraživanja u kompaniji KWS. Ulažemo oko 17 procenata prihoda na to.
Održivi razvoj postaje sve važniji. Kakav doprinos ostvaruje vaš rad?
Zakonodavci su postavili integrisanu zaštitu biljaka kao važan cilj. Ukratko, to znači sledeće: Potrebno je da poljoprivrednici dodatno smanje hemijske vidove zaštite biljaka. Često korišćena fraza je: „Što je manje moguće, a onoliko koliko je neophodno”. Napredak u izdržljivoj selekciji ovde može da ostvari važan doprinos: Biljke s većom izdržljivošću zahtevaju manje količine hemijskih vidova zaštite. Pored toga, biološka zaštita biljke i mere koje ne narušavaju plodnost i same useve trebalo bi da mogu da doprinesu održivom upravljanju poljoprivrednim zemljištem.
Ako to tako dobro funkcioniše: Zbog čega se onda uopšte koriste hemijske supstance?
Ako se složimo da je cilj postizanje najvišeg mogućeg prinosa po akru za rastuću svetsku populaciju, onda je trenutno to moguće ostvariti jedino kombinacijom selekcije biljaka i zaštite biljaka. Biljke je potrebno zaštititi tretiranjem semena u ranim fazama njihovog razvoja jer je prirodna otpornost nedovoljna u ranoj fazi razvoja ili zato što se osobine otpornosti javljaju tek u kasnijoj fazi razvoja biljke.
Kako selekcija biljaka doprinosi ishrani?
Očekuje se da će svetska populacija dostići procenjenih 9,7 milijardi ljudi do 2050. U isto vreme, poljoprivredno zemljište je ograničeno. Zato prinos na istoj površini treba da se poveća. Selekcija biljaka već utiče na smanjenje bolesti i gubitaka uzrokovanih štetočinama i na povećanje prinosa od približno 1,5 procenata godišnje. Izdržljiva selekcija će imati još veću ulogu u budućnosti: Trenutno postaje očigledno da mnogi hemijski agensi neće dobiti odobrenje za upotrebu u narednim godinama. Usled toga, biće dostupno manje proizvoda za zaštitu biljaka. Selekcija biljaka ovde može da ostvari važan doprinos.
Patogeni su otporni na neke pesticide. Može li doći i do otpornosti na selekciju biljaka? Da li morate iznova i iznova da vršite novu selekciju biljaka?
Štetni organizmi neprekidno prevazilaze sve vidove otpornosti. U mnogim slučajevima, to je samo pitanje vremena. Ako otpornost kontroliše samo jedan gen u biljci, ona može veoma brzo da bude prevaziđena – takoreći, za nekoliko godina. Ako su dva, tri ili više gena otpornosti sadržana u jednoj sorti, pretpostavlja se da će otpornost trajati mnogo duže.
Kada su ljudi počeli da vrše izdržljivu selekciju?
Početak selekcije zrna vodi poreklo od pre 12.000 godina. U to vreme, birana su semena najproduktivnijih i najzdravijih biljaka za ponovnu setvu sledeće godine. Prinos i otpornost su se sporo popravljali. Danas koristimo izraz selekcija. Daljim ukrštanjem s divljim žitaricama, konačno su se pojavile naše žitarice. Posmatrano na ovaj način, izdržljiva selekcija žitarica je veoma stara. Ali sama selekcija nije dovoljna. Naš svakodnevni hleb je proizvod izdržljive selekcije, agronomskog napretka i hemijske zaštite biljaka. To ne važi samo za pšenicu i raž već i za mnoge druge useve.