Borba protiv patogena

Oplemenjivači u KWS-u uspešno rade na razvoju sorti šećerne repe otporne na Cercosporu koje nude visoke prinose

Tačke veličine samo milimetar, svetlosive sa crvenkasto-braon ivicama - sve su to početni znaci infekcije. U početku se pojavljuje samo na listovima, ali na kraju prelazi na stabljike listova. U slučaju teške infekcije širi se po celoj biljci i potpuno uništava ceo list.

Bolest listova Cercospora beticola je jedna od najštetnijih bolesti za šećernu repu: može dovesti do gubitka prinosa do 50 procenata. Oko dve trećine obradivih površina u svetu suočava se sa umerenim do teškim oboljenjima.

Koristeći tradicionalne tehnike oplemenjivanja, KWS je sada uspeo da na tržište izbaci sorte šećerne repe sa poboljšanom tolerancijom na Cercosporu. U poređenju sa do sada dostupnim sortama otpornim na Cercosporu, one takođe pokazuju značajno veće prinose – kako na površinama koje nisu obolele od bolesti, tako i na površinama koje su već zaražene.

Nove sorte otporne na Cercosporu već se uzgajaju u Sjedinjenim Američkim Državama, Italiji, Španiji kao i Austriji i uskoro će biti dostupne na drugim tržištima.

Nove sorte tolerantne na Cercosporu nude povećanu zaštitu tokom celog vegetacionog perioda. Ovo bi potencijalno moglo da smanji upotrebu fungicida i stoga je važan faktor za postizanje održivije poljoprivrede.

Cercospora: klimatske promene olakšavaju širenje

Optimalni uslovi za zarazu i širenje Cercospore su visoka vlažnost od preko 95 odsto i temperatura između 25 i 30 stepeni Celzijusa. Bolest lisne pegavosti obično se javlja početkom jula, kada je veća količina vlage useva, a listovi dolaze u dodir jedan sa drugim.

Listovi koji su već zaraženi Cercosporom u početku imaju samo nekoliko malih tačaka. One se povećavaju u smislu veličine i količine, sve dok ne pokriju skoro celu površinu lista, uzrokujući da listovi venu i umiru tokom vremena. Repa tada može formirati nove listove; međutim, i oni se zaraze i takođe umiru.

1 / 7

Werner Beyer, Head of Resistance Breeding, pregleda mlade zasade šećerne repe. Ovaj korak je važan kako bi se biljkama omogućio optimalan rast.
2 / 7

U okviru serije testova u stakleniku, Werner Beyer i tehnička pomoćnica Britta Ahlswede analiziraju infekciju biljaka šećerne repe Cercosporom.
3 / 7

Werner Beyer, Britta Ahlswede i Harald Keunecke, iz fitopatologije, prilikom pregleda serije testova.
4 / 7

Na listovima je jasno vidljiva zaraza bolešću lista Cercospora.
5 / 7

U laboratoriji, Britta Ahlswede i Harald Keunecke pomno ispituju bolest Cercospora i druge patogene.
6 / 7

Patogeni u Petrijevoj posudi mogu se jasno razlikovati i vizuelno. Ovde možete videti kako se izolati Cercospora razmnožavaju na petridijama u laboratoriji za testiranje u staklenicima.
7 / 7

Biljke šećerne repe nisu samo podložne gljivičnim bolestima listova, kao što je Cercospora, već i raznim virusima žute boje i drugim patogenima.

Klimatske promene doprinose širenju i sve ozbiljnijoj manifestaciji Cercospore. Blage zime i topla i vlažna leta promovišu infekciju, zbog porasta temperatura ona migrira na sever, a javlja se ozbiljnije i češće u klasičnim oblastima Cercospore.

Cercospora može da preživi na ostacima zaraženih listova nekoliko godina, što joj omogućava da preživi u zemlji do sledeće sezone šećerne repe. Drugi izvor zaraze su samonikle biljke koje su obolele, s obzirom na odgovarajuće vlažne vremenske uslove, njihove spore se kišom, vetrom ili insektima mogu preneti na biljke koje se nalaze na terenu. Spore klijaju na površini listova i napadaju biljne ćelije putem stomata.

1 Volf, P. F. J., Kraft, R., i Verreet, J. A. (1998). Schadrelevanz von Cercospora beticola (Sacc.) in Zuckerruben als Grundlage einer Verlustprognose. (Relevantnost štete izazvane Cercospora beticola (Sacc.) u šećernoj repi kao osnova za prognozu gubitka.) J. Plant Dis. Prot. 105, 462–474.

Preuzmite CR+ priručnik klikom na dugme

PREUZMITE