Obrada zemljišta
Stanje zemljišta za obradu
Za kvalitetno izvedeno oranje je neophodno da zemljište ne bude ni suviše suvo ni suviše vlažno, već da je ornica u umereno vlažnom stanju. Stanje u kojem je zemljište najpogodnije za oranje naziva se „fizička zrelost“ zemljišta, i ona se određuje stepenom vlažnosti. Vlažnost zemljišta u stanju fizičke zrelosti iznosi od 40 do 60% poljskog vodnog kapaciteta. U praksi se najviše greši u pogledu izbora momenta za oranje. Praktične metode za ocenu stepena vlažnosti zemljišta i njegove „fizičke zrelosti“ za obrađivanje sastoje se pretežno u posmatranju rada oruđa za obradu. Ako se za plugom diže prašina, to je znak da je zemljište suvlje nego što je dozvoljeno za pravilno obrađivanje. Ako se zemljište lepi za delove oruđa (raonik, dasku, kolečke itd.), to je znak suviše velike vlažnosti.
U poljskim uslovima, na samoj njivi, optimalno stanje vlažnosti zemljišta za obradu može se odrediti na više načina. Jedan od načina je da se u šaku uzme komad zemljišta i blago stisne. Ako se grumen zemljišta rasipa kada se šaka otvori, znak je da u zemljištu nema dovoljno vlage i da nije pogodno za obradu. Ako se nakon otvaranja šake formira slepljen grumen, to je znak da je zemljište prezasićeno vodom. Kada zemljište nije slepljeno, puštamo ga da padne sa jednog metra visine. Ako se grumen raspadne, znak je povoljne vlažnosti zemljišta za obradu. Ukoliko i dalje ostane slepljen vlažnost je velika.
Drugi način određivanja optimalne vlažnosti je da se uzme komad zemljišta i protrlja između dlanova. U slučaju da se zemljište ne formira u obliku „gliste”, ono nema dovoljno vlage za obradu. Kada se formira „glista” od komada zemljišta i kada se od nje mogu napraviti figure koje ne pucaju, zemljište je prezasićeno vodom, a u slučaju kada zemljište puca znači da je pogodne vlažnosti za kvalitetnu obradu.
Jesenje duboko oranje pruža mogućnost za unošenje većih količina stajnjaka i dobar raspored mineralnih đubriva.
Sa druge strane za jesenje oranje se troši velika količina energije i predstavlja vrlo značajan trošak u poljoprivrednoj proizvodnji. Ali pošto ova mera ima produžno dejstvo, smatra se da se njeni povoljni efekti mogu preneti i na naredne useve. Ova pogodnost se može iskoristiti u odgovarajućem polodoredu, jer se tada može smanjiti dubina obrade za naredni usev i uštedeti u troškovima energije. Prema rezultatima nekih istraživanja, na kvalitetnijim zemljištima dovoljno je u toku jednog četvoropoljnog plodoreda, u prvoj godini izvesti duboko oranje, a u drugoj i trećoj godini obrada može biti na manju dubinu.