Korisni saveti i preporuke za đubrenje uljane repice
Izbalansirano snabdevanje hranljivim materijama osnova je stabilnih maksimalnih prinosa. U poređenju sa drugim usevima, ozimi usevi sa žutim cvetom imaju veliku potrebu za azotom, kalijumom, sumporom i borom i crpe približno tri puta više hranljivih materija iz zemljišta od žitarica. Visok stepen uklanjanja hranljivih materija mora se uzeti u obzir za sledeći usev.
Uklanjanje hranljivih materija kod uljane repice
Budući da u današnje vreme žetveni ostaci od uljane repice, kao i od prethodnog useva, uglavnom ostaju na polju, nutritivni sadržaj žetvenih ostataka treba uzeti u obzir u pogledu ukupne količine. Ako se koriste poljoprivredna đubriva, kao što su polutečni stajnjak, stajsko đubrivo ili tečni stajnjak, i njih treba uzeti u obzir prilikom planiranja đubrenja zemljišta.
Podaci u kg/dt prinosa
Hranljive materije | Zrna | Ostaci od žetve | Ukupno |
N |
3,3 |
1,1 |
4,4 |
P205 |
1,8 |
0,6 |
2,4 |
K20 |
1,0 |
4,0 |
5,0 |
MgO |
0,5 |
0,7 |
1,2 |
Izvor: Nabavka đubriva; LFL (Državni institut za poljoprivredu) u Vajenštefanu, jun 2004.
Uljana repica već na jesen ima visoku potrebu za hranljivim materijama. Stoga, uljana repica može veoma dobro da iskoristi hranljive materije dodate poljoprivrednim đubrivima.
Mogu se izbeći ekonomski, kao i ekološki problemi usled ispiranja hranljivih materija.
Kao posledica preterane primene đubriva, uljana repica može da prikaže tendenciju preteranog rasta, što smanjuje njenu otpornost na zimu.
Pri uglavnom visokim letnjim temperaturama, postoji veliki rizik od gubitka amonijaka nakon primene poljoprivrednih đubriva.
- Idealna je inkorporacija i primena u isto vreme
- Umesto toga, primena u blizini tla i momentalna inkorporacija
- U slučaju duboke inkorporacije, to se istovremeno može smatrati osnovnom obradom zemljišta za uljanu repicu
- Primena nakon setve je preporučljiva samo u ograničenoj meri.
- Potreba za hranljivim materijama je takođe viša nego u slučaju žitnih vrsta, čak i u oktobru
- Međutim, postoji i visok rizik od gubitka amonijaka
- Primenite na useve uljane repice samo tokom hladnog vremena i kada se očekuju padavine.
Pored toga, važno je izbegavati strukturna oštećenja.
U slučaju malčiranja, primena azota 30 kg N/ha – 40 kg N/ha poželjna je radi stvaranja dovoljne količine azota dostupnog mladim biljkama uljane repice za razvoj pre zime.
Ako nisu dostupna poljoprivredna đubriva, često je potrebno đubrenje mineralnim đubrivima. Primena pre setve praćena inkorporacijom (kombinovana sejalica, tanjirača) poželjna je za đubrenje nakon setve.
Preporuke za đubrenje uljane repice u pogledu nivoa zaliha u zemljištu:
Uljana repica – sadržaj hranljivih materija u kg/dt i (u zagradi) količina đubriva u kg/ha pri 40 dt/ha prinosa zrna.
Izvor: LFL Vajenštefan, jun 2004, izmenjena verzija
Nivoi sadržaja zemljišta |
P205 |
K20 Pesak, ilovasti pesak |
K20 Peskovita ilovača, Glina |
MgO |
Veoma nisko |
3,3 (130) |
3,3 (140) |
4,4 (175) |
2 (80) |
B nisko |
3,3 (130) |
3,3 (140) |
4,4 (175) |
1,3 (50) |
C poželjno |
1,8 (70) |
2,5 (100) |
2,5 (100) |
0,5 (20) |
D visoko |
0,9 (35) |
1,3 (50) |
1,2 (50) |
0 (0) |
E veoma visoko |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
Đubrenje azotom uvek treba da bude po potrebi.
Uljana repica ima značajnu potrebu za azotom već na jesen i dobar sklop može da iscrpi više od 100 kg N/ha pre zime.
- Nedostatak hranljivih materija uvek podrazumeva stres za biljke. To umnogome smanjuje otpornost na zimu.
- Međutim, prevelike koncentracije u biljkama imaju negativna dejstva na otpornost prema smrzavanju i povećavaju rizik od preteranog rasta.
- Obično, uljanoj repici je dostupno dovoljno azota usled viška azota od prethodnog useva i mineralizacije tokom letnjih meseci.
Sve hranljive materije koje su prisutne u zemljištu u malim ili veoma malim količinama trebalo bi da đubrenjem budu obezbeđene uljanoj repici već na jesen. Na taj način, smanjena otpornost prema zimi usled nedostatka hranljivih materija biće pod kontrolom.
Ako zemljište ima dovoljne i visoke zalihe, prolećno đubrenje je neophodno.
Đubrenje azotom uvek treba da bude po potrebi.
Sledeći činioci utiču na nivo prolećnog đubrenja azotom:
- Nmin – sadržaj u proleće
- Tip zemljišta
- Organska đubriva
- Razvoj useva na jesen i u proleće
Obično je primena đubriva podeljena na približno 2/3 na početku perioda vegetacije i 1/3 na početku zametanja klasa.